Nedavno mi se desila situacija koja me je duboko potresla, ali i naučila važnu lekciju o deci i njihovoj snalažljivosti. Moj desetogodišnji sin došao je kući uplakan jer su ga u školi isključili iz jedne aktivnosti. Naime, svi učenici su bili zamoljeni da za rođendan učiteljice donesu najbolji specijalitet svoje mame, osim njega — jer je navodno “on siromašno dete”. Taj trenutak bio je težak, i odmah sam znala da neću dozvoliti da se moj sin ikada oseća manje vrednim zbog materijalnih okolnosti.
Iako sam bila povređena, odlučila sam da mu pomognem i napravila sam pitu tog dana, kako bi mogao da učestvuje u proslavi. Sledećeg dana sam diskretno otišla u školu da porazgovaram s učiteljicom, ali ona je bila iznenađena i rekla mi da tog dana uopšte nema rođendanske proslave. Takođe je napomenula da je moj sin bio napolju sa prijateljima i da je bio srećan.
Znatiželjna, izašla sam na školsko dvorište u vreme odmora i videla sam nešto neočekivano — moj sin je okružen drugarima, a u rukama je imao novac. Ispostavilo se da je prodavao komade moje pite za po 100 dinara kako bi sakupio novac. Kada smo kasnije razgovarali, priznao mi je da je izmislio priču o isključivanju iz aktivnosti samo da bi mogao da zaradi za video igricu koju sam mu rekla da ne možemo da priuštimo.
Ova situacija me je rastužila, ali i nasmejala — moj sin je pokazao neverovatan preduzetnički duh i odlučnost. Naučila sam da deca često pronalaze kreativne načine da reše svoje probleme, a na nama je da ih podržimo i usmerimo.
Ovaj događaj podseća koliko je važno biti pažljiv i osetljiv prema deci, ali i koliko su oni sposobni za snalaženje i samostalnost, čak i kada se suočavaju sa izazovima.
